Сара Јаневска тренутно похађа други разред филолошког смера Ваљевске гимназије, но, да се закључити да је то једна пука формалност, једна реченица иза које може да се крије много више. Ипак, Сара премашује и оно највише што бисмо очекивали.
ОШ „Сестре Илић“ завршила је као ђак генерације, а речима Наставничког већа, Сара Јаневска је ту титулу заслужила као неко ко је остварио успехе који се нису дешавали генерацијама. Поред дипломе „Вук Стефановић Караџић“, уручене су јој и бројне специјалне дипломе из области српског језика и књижевности, математике, биологије, ликовне културе, физике, хемије, енглеског језика и музичке културе. Сара Јаневска је још од својих најранијих дана у школској клупи учествовала у бројним секцијама, драмској, еколошкој, ликовној, литерарној, новинарској, рецитаторској и секцији хор и оркестар, а сва своја интересовања и активности као да је тако лако и једноставно пренела у гимназију.
Упоредо, Сара Јаневска је похађала и ОМШ „Живорад Грбић“, а завршила ју је већ 2019. године на одсеку за клавир. Током њеног музичког образовања, највише се истицала по својим композиторским могућностима, као неко коме компоновање дође као дисање, нешто сасвим уобичајено и „подразумевано“.
Њен таленат био је јасан још од девете године живота, али се, што је најбитније, наставио развијати од тада па до дана данашњег. У току непрестаног развића, овај необични дар Саре Јаневске био је препознат и крунисан седам пута на фестивалу ФЕДЕМУС (Фестивал дечјег музичког стваралаштва „Деца композитори“), првим наградама у периоду од 2016. до 2021., тј. све оне године колико је било могуће да учествује (фестивал се односи на децу од 9 до 15 година). Неке од њених композиција можете пронаћи на следећим линковима:
ФЕДЕМУС 2018, „Валцер ди Аморе“
ФЕДЕМУС 2019, „Уклети циркус“ и „Срце на киши“ (од 56:11)
Сара Јаневска је, између осталог, пренела и ово интересовање у гимназију, а скоро се истакла по композицији урађеној на основу текста песме „Нас двоје“, Матије Бећковића, за чији ју је рођендан први пут свечано одсвирала. Та премијера нас је све оставила без речи, па чак и највећег живог српског песника.
Своју љубав према музици обнавља непрекидно, сада и као ђак соло певања, које похађа веома успешно већ 2 године. Ипак, она има још једну неизмерну љубав, а то је писање. Можда би било боље да сам рекла – једну од многих, али мислим да је то већ јасно и да немам више ништа да додам, а препустићу вама да закључите пар ствари из интервјуа.
Шта је срце? Куда оно лети?
Срце је човекова суштина, која у комбинацији са оштрином ума доноси савршен баланс свакој одлуци и лепоту свакодневници. Срце жуди за романтиком, ужитком, светлошћу и срећом, необуздано срља ка хоризонту – управо због те брзоплетости важно је саслушати разум, али не и ићи против срца.
Твоја постигнућа из најразноврснијих области већ у току основне школе су незамислива. Кажи ми, откуд толика шареноликост у твојим интересовањима?
Та шареноликост потиче из моје жудње да се опробам у свему што живот стави пред мене. Поносим се својим успесима – најзадовољнија сам када видим да се мој труд исплатио.
Одакле мислиш да иначе потиче толико интересовање? Да ли је то својство сваког човека? Да ли је то до детета у нама које жели да сазна све и свашта? Или, имаш неко другачије тумачење?
Сматрам да у сваком човеку постоји жеља за успехом, учењем, изазовима… Код неких је та жудња пригушена патњом, или загашена суровошћу живота, али мислим да она никад не умире. Могла бих ту жељу поистоветити са враголастим и упорним дететом које упркос свему вечно наставља да трчи ка новим авантурама.
Неки људи сматрају да основна школа доведе мале, радознале ђаке до готово потпуне незаинтересованости за било шта, да човек у току школовања изгуби вољу за сазнањем. Какво је твоје мишљење о томе?
У неку руку бих се сложила са тим – у том осетљивом добу потребно је пуно подршке и разумевања коју не добија свако, а чије одсуство сатире у ђацима жељу за учењем нових ствари. Чини се као да све иде пребрзо и да ће квалитетно знање вечно бити недостижно. На срећу, моја породица и наставници су били уз мене, тако да се нисам осећала беспомоћно у мору градива.
Шта мислиш, колико нам наставници помажу, ако нам и помажу? Какав је данас однос између наставника и ученика (у основним школама)? Има ли нешто лоше у њему и како би то могло да се поправи?
Сматрам да је дужност наставника да учини све да заинтересује ученика за свој предмет. Подједнако је важно бити добар предавач и бити добар педагог, јер да би се знање могло пренети, потребно је наћи адекватан начин да се допре до ђачког ума. Докле год ученик и наставник комуницирају унутар граница пословног односа, с поштовањем и разумевањем, раде све како треба. Данас је то, нажалост, реткост.
Какви су предавачи у Гимназији? Има ли разлике?
Предавачи у Гимназији адекватано и квалитетано преносе своје знање ученицима и поприлично је лако пратити их. Гимназијска атмосфера ми више прија у односу на ону која влада у основној школи, јер је фокус померен са васпитног на образовни аспект школовања.
Да се мало вратимо на почетак. Јесте да сам већ поставила пар питања која упућују да су области твоје знатижеље веома различите, али да ли их ти сматраш различитим?
Биологија, математика, хемија и физика, српски, енглески, музичка и ликовна уметност имају својих сличности – ове области се, веровали или не, преливају из једне у другу, и њихове границе бледе када им се препустим. Свака представља науку у чијој се лепоти човек може с великим уживањем изгубити.
Поред тако великих љубави, сигурно је било тешко изабрати средњу школу. Како си се одлучила за гимназију и зашто баш филолошки смер?
Упркос великој љубави коју осећам према природним наукама, одлучила сам се за филолошки смер јер је језик савршена комбинација разума и романтике коју је немогуће у потпуности спознати. Управо због своје флексибилности и мистериозности ме је привукао себи.
Да ли би се у будућности бавила језицима, културом, неком књижевном уметношћу, или неком друштвеном науком? Да ли мислиш да од тога „има хлеба”? Сигурно је да постоје предрасуде, али да ли су оне истините?
Волела бих да наставим да се бавим компоновањем, певањем и писањем. Сматрам да се уз довољан труд и рад, жељу и љубав, од сваке делатности може „имати хлеба“.
Какав је твој однос према музици? Како је ти доживљаваш? Чини ми се да си највише успеха постизала и да још увек постижеш из области компоновања? Шта је компоновање?
Активно компонујем и инструменталне и вокално-инструменталне нумере и спремам се за снимање свог првог студијског албума на коме ће се наћи песме које сам писала на енглеском језику.
Упркос томе што сам се такмичила и што су моје композиције бодоване, процењиване и награђиване, никад нисам компоновала због признања јавног мњења или љубави публике, и никад свој рад нисам сматрала теретом или обавезом. Музика долази природно и не може се контролисати и прилагођавати, јер је најлепша када је слободна. Компоновање је покушај овековечења тренутка, заробљавања емоције и преношења душе слушаоцу.
Лично, компоновање доживљавам јако слично писању. Да ли и ти та два „заната” повезујеш? Које су разлике? Има ли у једном више изражајности него у другом? Да ли ти је нешто од то двоје ближе?
Наиме, компоновање и писање су две сличне делатности – у једној се служим нотама, у другој словима. Подједнако су изражајне и обе су ми веома блиске.
Да ли би требало да се свако од људи опроба бар у једној грани уметности? Да ли она може да помогне човеку? Шта мислиш о примени уметности при лечењу?
Неопходно је да се сваки човек опроба у уметности – уколико није скован да буде стваралац, мора у уметности уживати на неки други, себи својствен начин. Уметност је све што у људима изазива емоцију било какве врсте, и може помоћи у суочавању са њима.
Одакле све може човек да вуче инспирацију? Шта је инспирација уопште? Да ли сматраш да важи онај процес при стварању који су научници открили, или је то више спонтано?
Инспирација је начин разумевања околине и себе – то је романтизовање тривијалних ствари и филозофија свега. Човек може да вуче инспирацију из свега, уколико је способан да увиди значај и најмањег детаља. Процес стварања се не може уклопити ни у какав калуп, он је спонтан, непредвидљив и променљив.
Да ли је инспирација и врста љубави? Шта је све љубав?
Инспирација је љубав према животу. Љубав је спремност да се нечему посвети драгоцено време.
Која је твоја љубав? Куда би, Саро, твоје срце, којим путем би да полети? Имаш ли какву слику чиме би се бавила касније? Шта је најбитније за будућност?
Моја љубав је свака врста уметности, а жудим за новим сазнањима, новим искуствима, изазовима… Још увек не знам куда ће ме живот одвести, али знам да је најбитније за будућност да остане неоткривена док судбина не предвиди право време за њу.
***
Сара Јаневска је једна млада, зрела, бистра, али понајвише – велика душа. Она је један широкогруди добротвор који увек зрачи позитивном енергијом, и колико год некад ствари биле тешке, она смогне снаге да се насмеши и помогне другару. То је она страна коју вам не могу пренети речима и кроз интервју, она страна која треба да се доживи.
Можда су речи некад сувишне. Сара ме у то убедила својим кратким, али упечатљивим одговорима. Као неком коме је навика да очекује и тражи нашироко и надугачко, било ми је необично и неочекивано колико су њени одговори били сажети, али и колико је њима рекла. Речи јесу теже од главе, али онда када се правилно и стваралачки користе.
Сара Јаневска је, очито, особа испуњена љубављу и јаким емоцијама, младалачком енергијом, жељна сазнања и нових утисака. Иако је дала прегршт реченица јаког значења, морала бих да издвојим, као и у ранијим интервјуима, још једно наравоученије: Срце жуди за романтиком, ужитком, светлошћу и срећом, необуздано срља ка хоризонту – управо због те брзоплетости важно је саслушати разум, али не и ићи против срца.
Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска, Сара Јаневска
