Connect with us

Ћао, шта те занима?

Ракурс

(не) Дај ме, мајко у глумце!

Бити глумац. Или не бити? Та интригантна, “егзотична” професија одувек је привлачила пажњу људи.

Не дај ме мајко у глумце
На филмском сету ”м_123”

Мишљења и запажања на ту тему су најразличитија. Од благонаклоних, пуних дивљења до осуђујућих. Глумци су од најранијих почетака били окарактерисани као лажљивци, неприхватљиви у круговима “поштеног” света. И данас се може наићи на такав став. Веровати глумцу ван сцене, платна и сл. није баш лагана работа. Јер, ко ће знати када глуми, а када говори искрено? Када се претвара…

Свако ко се икада одлучио да бар покуша да стане у ред глумаца, сигурно се бар једном сусрео са негодовањем и одвраћањем.

 Зашто баш то? Па, има толико лепих послова. Од чега ћеш да живиш?! Уметници немају ‘леба да једу! Немаш приватни живот, радно време,… 

А, ако јел’ те, још кандидат потиче из реда “обичног”, радничког света, тек то је посебан третман. 

На академију се уписују само деца глумаца и познатих…То је све намештено! Немаш никакве шансе!…

Добро, има неке делимичне истине у свим тим тврдњама. Али, спустимо лопту мало. Нека деца сама одлуче којим ће стазама трчати. 

Свако има шансу

Није све намештено. Свако ко поседује дар, има шансу. Тешко јесте. Заправо, најтеже је ући међу “одабране”. Да је фер игра пријемни испит – и није баш. Јер, све се сведе на уклапање у профил студента, који актуелном шефу класе (професору глуме) одговара. То је  ствар субјективне процене и, пре свега сензибилитета. Колико год то упрошћено и можда некоректно звучало. Немогуће је примити све талентоване кандидате, од великог броја заинтересованих. Вишечлана комисија бира људе за које сматра да су добар “материјал” за обраду. 

Задатак професора је да направи добар тим студената. Екипу која би требало да функционише и развија се здраво. То се не деси увек. На класама се понекад задеси  персона која се једноставно не уклопи у тај систем. Нормално. Сви смо различити. 

Глумачка класа је врло специфична заједница, готово као породица. Људи се, хтели – не хтели вежу. Четири године деле исте просторе, откривају најскривеније и најрањивије кутке својих личности, испитују границе тела, уче се грађењу међусобног поверења. Све то захтева велику посвећеност, љубав и жртву. Отвореност према колегама, менторима и животу, уопште. Већ на самом почетку, под кожу се увуче вечити импулс за посматрањем, анализом и памћењем свега оног што видимо, осетимо, чујемо, доживимо. Све то глумац слаже у своје фиочице и, по потреби “извлачи” за одређене улоге. То је врло комплексно и није лако излазити на крај са свим емоцијама и доживљајима.

Човек од крви и меса

Глумац је човек од крви и меса. Зато перманентно мора да ради на сопственој менталној и емоционалној стабилности. Све то се учи уз технике глумачког заната. 

Када се крене у овом правцу, мора се дисати пуним плућима. Упијати и освестити свака емоција, сваки и најмањи дамар, улазити у најтајније и најмрачније одаје људске душе. Потребно је живети широко и слободно. Хранити се разним информацијама, читати много, љубити филм, музику, ликовне уметности, грлити и удисати природу и волети читав свет. Волети себе и бити спреман да идеш до краја личних граница. Поштено и искрено. 

Поврх свега, он је поседник детињег духа. Радознао, заигран и  екстровертан у уметничком делању. Публика је његово огледало. Њој се предаје. Са њоме дели свој раскошни дар и она му црпи и враћа снагу. Глумац мора бити човек од акције. Увек спреман на авантуру, крах, победу, преиспитивање, наду,… 

Глума јесте врло привлачна. Наизглед је само узбудљива и авантуристична. Она је страст и  вечито изгарање у сопственим  и “присвојеним” емоцијама. Она је слобода да чиниш добро, говориш без цензуре, рађаш племенитост, откриваш смисао, будиш лепо и бориш се против зла и празнине. 

Глума је љубав. Није популарност, поза и краткорочно уживање. Пут је тежак и неизвестан, али истински заљубљеници и предани борци увек опстају. Уметност коју дотакну и оставе иза себе, остаје заувек уткана у наше животе. 

Зар то није довољно племенито и богато за један живот? 

Човек од крви и меса чији трагови миришу вечитом борбом и потрагом за малим и великим истинама. Глумац је то. 

Несебично срце, немиран дух а душа нежна. 

Пусти га, мајко, потребан нам је . 

Јована Л. Мирковић је дипломирана глумица. Ради као уметнички директор ПАРАДОКС групе и координатор Студија Кадар 24. Удата за Немању са којим има сина Михаила.

Још неке приче...

Детаљ

Драги посетиоче, уколико немаш времена за читање дугих текстова, на правом си месту. Схватићеш да је највећи успех човека победа над самим собом. Хвала...

Тотал

Родитељство је дар од Бога. Огромно бреме, које каткад изгледа као највећи планински масив. „Мало дете – мала брига, велико дете – велика брига.“,...

Ракурс

Глума, музика, плес, фотографија… толико појмова и сви се могу дефинисати једном речју – уметношћу.

Ракурс

Многи људи имају погрешну идеју о уметности, мислећи да је то само одраз лепоте. Наравно, може да буде, али уметност је начн да се...