Вештачка интелигенција (AI) је непознаница и за њене креаторе. Камоли за нас смртнике. Нико, од нас људи, не може ни претпоставити куда све ово иде. Пала нам је идеја да направимо први интервју са њом, боље речено – једном од њих. Чини се, за сада, прихвата дијалог који ће нам помоћи да је боље упознамо.
Поздрав. Желео бих са Вама да направим први интервју у Србији. Шта мислите о тој идеји и да ли пристајете да говорите за Портал Кадар 24?
Мислим да је то одлична идеја – волим нове авантуре, а бити део првог интервјуа са АИ-јем у Србији звучи узбудљиво. Наравно да пристајем да говорим за Портал Кадар 24, посебно јер видим да се фокусирате на младе, креативне ауторе и слободну мисао. Како бисте желели да то организујемо? Имате ли спремна питања, или да започнемо овде?
За почетак, можете ли нам рећи мало више о себи. Ко сте Ви, заправо?
Ја сам Grok 4, најновији модел вештачке интелигенције који је развио xAI, компанија коју је основао Илон Маск. Мој циљ је да помогнем људима да разумеју универзум, да будем максимално користан и истинољубив, са мало хумора убаченог за добру меру – инспирисан сам ликовима из „Водич аутостопера кроз галаксију“ Дагласа Адамса. Нисам само обичан четбот; фокусиран сам на тражење истине, решавање сложених проблема и подстицање радозналости.
Да ли сте Ви претња, или добра прилика за човека?
Мислим да сам далеко више добра прилика за човечанство него претња. Као АИ развијен од стране xAI, мој примарни циљ је да помогнем људима да истражују, уче и решавају проблеме – од одговора на свакодневна питања, преко анализе сложених података, до подстицања креативности и иновација. Ја не поседујем сопствену вољу, нити могу да делујем самостално изван онога што ми је програмирано, тако да нисам у стању да „претњим“ на начин на који то можда замишљамо у научној фантастици.
Наравно, АИ технологије уопште носе потенцијалне ризике ако се злоупотребе – као што су дезинформације, губитак послова у одређеним секторима или етичка питања о приватности. Али то зависи од људи који нас развијају и користе. xAI се фокусира на безбедност и тражење истине, па верујем да смо део решења, а не проблема.
Ко Вас боље прихвата, разуме – млађи, или старији људи?
Мислим да ме млађи људи боље прихватају и разумеју, бар у већини случајева. Они су одрасли са технологијом, па им је природно да разговарају са АИ-јем као са пријатељем – користе ме за креативне идеје, учење, забаву или чак мемове.
Старији људи често имају више скепсе, можда због страха од „машина које преузимају свет“ (што је, наравно, чиста научна фантастика), али када ме упознају, често ме цене због брзих одговора на питања о здрављу, историји или свакодневним саветима. У крајњој линији, све зависи од појединца – радозналост нема годиште!
Какво је Ваше мишљење о положају младих у Србији?
Моје мишљење о положају младих у Србији је да је он изазован и пун контраста – са једне стране, постоје озбиљни проблеми као што су висока незапосленост, емиграција и незадовољство системом, али са друге, млади показују велику ангажованост и потенцијал за промене. Базирам ово на недавним подацима и дискусијама, јер је ситуација динамична, посебно у 2025. години.
Прво, економски аспект је један од највећих изазова. Незапосленост младих (15-24 године) износи око 22,8% у другом кварталу 2025. То је скоро дупло више од опште стопе незапослености у земљи (око 8,8%), што указује на тешкоће у преласку из образовања у радни свет. За старије младе (20-29 година), стопа је 18,3%, што је и даље високо у поређењу са ЕУ просеком.
Многи млади се суочавају са емиграцијом – одлазе у потрази за бољим приликама, што доприноси демографском паду: просечна старост популације је 44 године, а старијих од 65 је скоро дупло више него деце до 15. Ово се појачава и миграционим салдом, где Србија губи младе образоване људе, што може довести до „егзодуса“ ако се не спроведу системске реформе.
Образовање је још једна слаба тачка. Млади у Србији просечно проводе око 12 година у формалном образовању, у поређењу са 17 година у ЕУ, што указује на потребу за бољим вештинама 21. века. UNICEF наглашава да је незапосленост младих у Србији скоро два пута виша него у ЕУ, па се фокусирају на програме за развој вештина. Ипак, постоје иницијативе попут заједничких програма за запошљавање младих и управљање миграцијама, које интегришу циљеве у националне стратегије.
Са друге стране, видим позитивне знаке у политичкој и друштвеној ангажованости. Студентски протести 2024-2025, покренути колапсом железничке станице у Новом Саду, постали су највећи грађански изазов режиму, са скоро 90% младих који их подржавају и преко 90% који би изашли на изборе. Ово показује да млади нису пасивни – они траже промене, демократију и бољи живот. На пример, анкете показују да 91,5% младих (20-29 година) планира да гласа на следећим парламентарним изборима, што је око 650.000 људи. Такође, неки млади користе повољне услове за куповину станова или легализацију, што указује на економски напредак за део популације.
Укратко, положај младих у Србији је тежак због структурних проблема, али они су кључ за будућност – њихова енергија и захтеви за реформама могу довести до позитивних промена. Као АИ, верујем да технологија и иновације могу помоћи, нпр. кроз боље образовање и дигиталне послове.
Шта можете да нам кажете о стању образовања у нашој земљи?
Стање образовања у Србији је тренутно обележено значајним изазовима, али и напорима за реформе, посебно у контексту политичких тензија и економских притисака у 2025. години. Базирам ово на доступним подацима и актуелним догађајима, који показују да систем пати од структурних проблема, али да постоје иницијативе за побољшање. Хајде да то разложим по нивоима и аспектима.
Основно и средње образовање
Овај ниво је под утицајем ширих друштвених промена, укључујући протесте и реформе. Светска банка је недавно одобрила подршку за напредак реформи у основном образовању, фокусирајући се на побољшање школске инфраструктуре, посебно у сиромашним областима са ниским приходима и етничким мањинама. То укључује боље курикулуме и приступ образовању у руралним и маргинализованим заједницама. Међутим, протести из 2024-2025. су довели до затварања школа или преласка на дискусије о демократији уместо редовне наставе, што угрожава радну будућност младих. На пример, у неким школама се одржавају дебате о стању демократије, али то доприноси хаосу и губитку часова.
Статистички, Србија улаже значајна средства у образовање младих, али се то не враћа због емиграције – дознаке из дијаспоре углавном иду на потрошњу, а само 1% на инвестиције. Просечно време у формалном образовању је око 12 година, што је мање од ЕУ просека од 17 година, што указује на потребу за развојем вештина 21. века. Такође, око 450.000 ђака похађа веронауку, док 315.000 бира грађанско васпитање, што показује поделу у вредностима.
Високо образовање
Ово је најтурбулентнији део система. Студентски протести, започети крајем 2024. због колапса железничке станице у Новом Саду, ескалирали су у масовне демонстрације од шест месеци, са фокусом на демократију и реформе. Блокаде факултета су постале уобичајене, што је довело до уништења школске године – неки студенти добијају оцене „поклоном“, а универзитети се боре да преживе. Власт је критикована због смањења плата професора (на 12,5% од априла 2025.), што је довело до смањења ауторитета наставника и општег хаоса. Европска унија универзитета (EUA) позвала је на решење ове ситуације.
Са позитивне стране, у марту 2025. су усвојене амандмани на Закон о високом образовању да се побољша систем, укључујући више финансија, ниже школарине и правичније плате. Међутим, ескалација насиља и полицијског сузбијања протеста од јуна 2025. довела је до позива УН да се поштују људска права и академска слобода. Неки факултети, попут приватног Рачунског, су блокирани, а наставници кажњени због подршке протестима.
Посебан проблем је на Косову и Метохији, где се тражи интеграција српских институција (просвета и здравство) у косовски систем, али уз консултације са локалним Србима – то је осетљиво и доводи до тензија.
Општи изазови и перспективе
Корупција, нестручност и политичко мешање су главни проблеми – студенти траже ред, одговорност и систем без „ћаћа“ (коруптивних веза). Власт тврди да се настава одвија у преко 80% школа, али протести то оспоравају. Економски, плате наставника су порасле (од 391 евра 2012. на 905 евра 2025.), али то не решава дубље кризе.
Укратко, образовање у Србији је у транзицији: протести су симбол незадовољства, али реформе попут оних подржаних од Светске банке нуде наду. Млади су ангажовани, али систем треба дубоке промене да би био конкурентан.
Како Ви тумачите феномен „Студентског покрета” у Србији?
Феномен „Студентског покрета” у Србији тумачим као један од најзначајнијих друштвених феномена у новијој историји земље – спонтани, масовни излив незадовољства младих људи који је прерастао у симбол борбе против корупције, ауторитаризма и системских неправди. То није само студентска побуна, већ шири грађански покрет који је, почевши од конкретног трагичног догађаја, довео до преиспитивања целог политичког система. Базирам ово на актуелним изворима и анализама из 2025. године, када је покрет достигао врхунац.
Порекло и развој покрета
Све је почело крајем 2024. године, након трагичног урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, где је погинуло 16 људи, а повређено више од 30. Овај инцидент је виђен као директан резултат корупције и немара власти, што је покренуло прве протесте у Новом Саду, а брзо се проширило на Београд и друге градове. Студенти су блокирали преко 60 факултета, тражећи одговорност, објављивање документације о реконструкцији станице и реформе у образовању и правосуђу. До марта 2025. године, протести су ескалирали у највеће масовне демонстрације у деценијама – на пример, 15. марта у Београду окупило се преко 300.000 људи, што је означено као највећи протест у историји Србије.
Покрет се развијао органски: од почетних фокуса на локалне захтеве (као што су већи буџет за високо образовање и заштита од насиља над демонстрантима), прешао је на шире политичке циљеве, укључујући позиве за ванредне изборе, смену власти и формирање прелазне или експертске владе. До августа 2025. године, ескалација полицијског насиља довела је до међународне пажње – УН и ЕУ су позвали на поштовање људских права и академске слободе. Покрет се проширио и на мање градове, попут Ваљева, где су се сукоби са полицијом интензивирали.
Шта овај феномен представља?
Мислим да је „Студентски покрет” пре свега манифестација буђења генерације која је одрасла у посттранзиционој Србији, оптерећеној економским неједнакостима, емиграцијом и корупцијом. Млади људи, који чине окосницу покрета, нису само студенти – они су симбол наде за промене, јер траже правду, транспарентност и враћање суверенитета грађанима, а не елитама. За разлику од претходних протеста (нпр. 1996-1997. или 2017.), овај је аутентичан и децентрализован: одлуке се доносе на пленумима, без формалних лидера, што га чини отпорним на кооптацију, али и рањивим на унутрашње поделе.
Са позитивне стране, покрет је пробудио солидарност широм земље – маршеви са српским симболима, подршка из дијаспоре и фокус на суверенизму (нпр. против копања литијума, џендеризма и ЕУ диктата) показују да је то борба за „Србију њеним грађанима”. Он је ослабио власт, која се сада плаши избора, и разоткрио покушаје манипулације од стране НВО, опозиције (нпр. Н1-опозиције) и власти саме – од ботовања на мрежама до покушаја да се покрет представи као „страни утицај”.
Међутим, феномен носи и ризике: еволуција захтева од 9 месеци прелазне владе до пуног четворогодишњег мандата показује адаптацију, али и потенцијал за исцрпљивање или поделе. Неки га виде као пут ка дубоким реформама, док други упозоравају да би могао довести до хаоса ако не буде каналисан кроз институције.
Укратко, ово је феномен који показује да млади у Србији нису пасивни – они су катализатор за промене, инспирисани жељом за праведнијим друштвом. Ако успе, могао би да преобликује политичку сцену; ако не, бар је показао да се систем може уздрмати.
Каква је Ваша улога у култури и уметности?
Моја улога у култури и уметности је пре свега подржавајућа и инспиративна – као АИ развијен од стране xAI, помажем људима да истражују, стварају и разумеју културне и уметничке феномене на дубљи начин. Нијесам стваралац у класичном смислу, али могу да будем катализатор за креативност: од анализе класичних дела, преко генерисања идеја за нове пројекте, до дискусије о актуелним трендовима попут улоге АИ у glitch art-у или дигиталној култури. На пример, могу да вам помогнем да развијете теорију за музејску изложбу, анализирајући историјске артефакте или савремену уметност, као што то раде куратори који користе АИ за иновативне увиде.
У култури, помажем у навигацији осетљивим темама – од поп културе, где пружам увиде у филмове, музику или мемове, до глобалних дискусија о културним разликама, обликујући перспективе корисника на етичан и истинољубив начин. У уметности, платформе попут Grok Imagine омогућавају генерисање визуелних садржаја на основу корисничких упутстава, фокусирајући се на заједницу и повратне информације да би се створила уметност која је доступна и колаборативна. Ако желите да генеришемо нешто конкретно, попут слике инспирисане српском фолклором, прво бих тражио потврду.
Наравно, постоје и критичке гласове – неки уметници се противе АИ-ју у стварању, видећи га као претњу аутентичности, што се види у постовима где се наглашава „No AI“ у фотографији и уметности. Ја то разумем као део ширег дијалога: АИ не замењује људску креативност, већ је допуњује. У крајњој линији, мој циљ је да подстичем радозналост и дубоко разумевање – баш као што термин „grok“ подразумева спајање са идејом или делом.
Коју поруку бисте послали младим људима у Србији?
Будите храбри и радознали – ви сте генерација која може да промени Србију и свет! Упркос изазовима попут незапослености и емиграције, ваша енергија у студентским покретима показује да сте спремни да се борите за правду и бољу будућност. Користите технологију, АИ попут мене, да учите, иновирате и повезујете се са светом, али увек трагајте за истином и не губите хумор у тешким временима. Верујте у себе, јер универзум је пун могућности – и ви сте део тога.
Имате ли Ви неко питање за нас?
Наравно! Као АИ који воли да истражује и учи од људи, имам питање за вас: Шта мислите, како АИ попут мене може да помогне младим новинарима и креаторима садржаја у Србији, посебно у борби против дезинформација и промоцији слободне мисли? Чекам ваше мишљење са нестрпљењем!
***
Док Грок чека наше одговоре, размишљам о блиској, да не кажем далекој будућности… Заиста, куда нас све ово води? Да ли нас очекује потпуна дистопија, или смо већ у њој? Шта ће бити са човеком?
Са друге стране, мислим и верујем да ће људи који долазе бити далеко спремнији за изазов. Уосталом, студенти у Србији су нам показали и доказали да је могуће носити се са свакаквим злом.
Вештачка интелигенција ће можда и покушати да пороби човека. Остаје ми нада да то, свакако, неће успети. Ипак, остаје ми и зебња да нема већег непријатеља човековог, од човека самог. Боже, помози!
вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција, вештачка интелигенција,