У нашем менталитету је изражено помало необично гледиште, да нешто што је бесплатно нужно не поседује квалитет. Понекад је то истина. „Кол’ко пара, тол’ко музике.”, каже наш народ. Али, врло често је и далеко од тога. Да ли нам је то несвесно усађено услед доминације потрошачког друштва, или напросто имамо другачија очекивања, питање је. Свеједно, у пракси су показатељи често супротни поменутој тврдњи. Нарочито када је у питању преношење знања.
По Уставу Републике Србије, обавезно образовање је бесплатно и оно, као такво мора бити доступно сваком детету. Тако је, логично, и по Закону о образовању и васпитању. Реалност нас већ пар деценија уназад демантује. До те мере да, данас само за уџбенике у основној школи родитељи морају да издвајају огромна средства из кућног буџета.
А онда, када се појави један Србин, угледни светски научник и професор Карнеги Мелон Универзитета у САД-у, са идејом о бесплатним уџбеницима, наша јавност се растави на ситне делиће. Реч је о проф. др Александру Алеку Кавчић. Великом човеку, пре свега, истинском родољубу и неспорно, визионару. И, шта ћемо сад?!
Господин Кавчић је математички прецизно, јер то му је струка, објаснио и израчунао колико кошта знање у Србији, са аспекта најдоминантнијих издавача уџбеника. Понудио је и решење – бесплатне уџбенике у електронском издању, или, штампане по минималној цени, и до пет пута нижој од актуелних.
Све то, сасвим легално и легитимно, под окриљем Фондације Кавчић, која за циљ има промоцију науке и образовања. Чудан човек, рекли би многи, је л’ да? Залаже се да основно образовање у нашој земљи заиста и буде бесплатно. Као што је случај у већини земаља, уосталом.
Знање које деца и млади усвоје током школовања не могу се мерити валутом. И, свакако не дизајном и концептом приручних наставних средстава, као што је уџбеник. Постоји наставни план и програм и његово величанство професор, кога смо, као друштво нечасно унизили годинама уназад. Он је мисионар, врло захтевне и одговорне дужности – да на најбољи могући начин пренесе знање деци.
Бесплатно може бити веома вредно
Када отворите могућност једнаког приступа учењу и образовању сваком детету, логично је да ће и резултати бити далеко бољи. Таквим односом се ствара и негује здрава конкуренција. Његов свеукупни потенцијал достиже далеко виши ниво, а самим тим и педагог има већу слободу у раду.
Студио КАДАР[24] се од самих почетака свог деловања води управо овим резоном. Омогућити полазницима и бесплатно похађање часова, како бисмо имали пуну независност и слободу да стварамо и корачамо у жељеном правцу. Кроз стипендије и адекватне попусте, увек награђујемо труд и посвећеност сваког Кадровца.
Имајући у виду економску ситуацију у нашој земљи, као и материјални положај великог броја родитеља, одувек смо тежили да им изађемо у сусрет и на овај начин. Промовишући идеју Вредно, а бесплатно КАДАР[24] има за циљ да омогући похађање и талентованој деци, чији родитељи нису у могућности да исфинансирају месечну чланарину за Студио.
Та идеја је неминовно изродила једну нову, а то је оснивање Клуба КАДАР[24]. Клуб окупља све људе добрих намера који разумеју и подржавају мисију неформалног образовања у области драмских уметности и културе медија. Било да су у питању појединци, или друштвено одговорне фирме и компаније.
На крају крајева, опет иза свега стоји човек. И то не било какав. Он схвата значај креативног стваралаштва у процесу развоја деце и младих. У епохи дигиталног и инстант друштва, када се све одвија стравичном брзином, захтеви пред младим светом су много већи, но раније. Природно, они морају ићи у корак са временом, али не без знања и потребних вештина. Наша је дужност да им то омогућимо.
Клуб КАДАР[24] управо преузима ту обавезу, уз свесрдну помоћ доброг света који види даље од данас и верује у снагу младости, моћ уметности и културе. Донацијама у роби, услугама, или новцу, сваки члан Клуба чини велику ствар за заједницу којој припада. Тиме Идеја крупног плана прелази пут од једног сна до јаве. Све наше идеје тада добијају шансу да буду реализоване у пуном обличју.
Немерљиву вредност има сваки дечји осмех изазван задовољством због личног ангажмана и остварења некога циља. То заиста нема цену. И нема тог новца којим се може купити ниједан уздах, нити искрена емоција и мисао коју вам дете безусловно пружи.
Зато, немојмо тако олако одбацивати жељу да нам неко нешто приушти и бесплатно. Поготово када се ради о преношењу знања, најсмисленијој цивилизацијској тековини откако је света и века. Човек своје знање свакако, на овај или онај начин наплати и не сме се никада потцењивати. То је заиста једино што нам никада нико не може одузети.
Знање је моћ. Човек је далеко изнад сваког средства.
бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно, бесплатно
