Добро друштво :)

Ћао, шта те занима?

Детаљ

УРЕДНИЦА МОРА БИТИ ПРАВА!

Јована Летић Мирковић је преварила свога мужа. Она стално мисли на свог Новајлију, устаје и леже, преокупирана његовим изгледом. Страст коју, несумњиво, осећа према њему још не може да артикулише. Битно јој је да изгледа јако добро, али осећа сваким својим удисајем да је садржај још важнији.

Јована
Јована Летић Мирковић (фото: Немања Мирковић)

Јована Летић Мирковић осећа страх због ове новонастале ситуације, али као дипломирани глумац схвата шта значи околност. Оно што је још важније, почиње да разуме шта значи бити главни и одговорни уредник Портала.

Нисам љубоморан на Портал, иако је далеко опаснији од сваког „згодног мацана”. Портал је кадар бити изазован, инспиративан и храбар. Дуго, јако дуго и константно – све док има струје. И кад нестане, батерије паметних телефона му враћају свежину – сјајно изгледа и у џепним издањима. Баш!

Безобразно, или ненормално?

Сваки познатији, да не кажем боље рангирани портал, живи за клик. Једноставно је. Више кликова значи више посета, а самим тим и више новца од реклама. Да се не лажемо, свако жели да што боље пазари са што мање жетона, било које валуте.

Сваки „генијални” уредник портала, ма колико био и одговоран, намеће једноставну матрицу својој редакцији. Што бизарнији, вулгарнији и бескурпулознији наслов доноси сигуран клик. Односно, повећава шансу за посетом и већом прегледношћу страница портала.

Наравно, све то би ваљало зачинити и неком још примитивнијом фотографијом. Још боље, видео снимком! Народ, ипак, не воли много да чита. А и оно што прочита би требало да буде једноставно, тривијално, таман толико глупо. Сем тога, уредник непогрешиво тумачи древну кинеску мудрост – једна слика вреди хиљаду речи. Наш човек је сналажљив и проницљив, те му не пада тешко да схвати просту математику – један секунд неког видео клипа има најмање 25, или 30 сличица. Они бољи и 60 сличица у секунди! Боже, колико је то само речи…

Знам ко је, али желим да питам.

Јована Летић је била студент глуме, када сам је упознао те јесени 2005. године. Срели смо се у старој згради Академије умјетности у Бањалуци, у близини Врбаса. Тамо, где си за једну конвертибилну марку могао да купиш сендвич у француском хлебу, на бањалучки начин. Метар сендвича марка, а пола – педесет (п)фенинга, разуме се.

Јована Летић Мирковић у шаљивом видеу

Нисам слутио да ће проћи само 4 (словима: четири) године од тренутка када ће Јована Летић постати Јована Летић Мирковић. Занимљиво, на њеној класи је била девојка имена Јована, а презимена Мирковић. Да сам бар мало био неодољив, попут Портала…

Да сам био кадар, можда бих сада писао о Јовани Мирковић Мирковић. Или, не бих, јер би сигурно та девојка задржала своје презиме – Мирковић. А можда бих и ја узео њено, претварајући се у правог и окорелог мужјака, такорећи мушкарчину. Свеједно, нећу овај пут писати о томе.

О Јовани је реч. Баш оној, којој сам дао реч… Да ћу јој помоћи око Портала, како год знам и умем. И ето, преварила ме је… Добро, нема потребе за даљом таблоидизацијом, довољно смо навукли кликова.

Мелодрама је најзаступљени жанр у филмовима. Мелодраматичне сцене се могу појавити, чак у хорор филму! Ово је сада одлично место за СЕО оптимизацију:

ШОКАНТНО! Мелодрама у хорору!

Видите шта се десило у овој причи, одавно написаној, можда патетичној – али искреној! Сем тога, мишљења сам да су патетику искомпромитовали слабићи, али и слабићке… Ако се данас тако правилно каже.

Нећу овде писати о жени имена Јована Летић, па још и Мирковић. Али ћу је питати. Искрено, храбро и у доброј намери. Овде, пред свима вама. Чак и вама који сте, можда, погрешно кликнули. Издржите још мало… Можда буде занимљиво, али не и банално. Напротив. Спремио сам тешка питања, спрам човека који и поставља.

1. Ти се зовеш Јована Летић Мирковић, главни и одговорни си уредник Портала КАДАР[24]. Хвала ти што си одобрила овај интервју и тако показала да је лажна скромност одавно постала пасе.

Такође, велико ми је задовољство што си ми пружила прилику да задовољим ову модерну, дигиталну и, надасве, нову новинарску форму постављања питања, а коју ћу искористити само у овом првом питању, након што свесрдно будем исцрпео сву своју креативност тривијалног и бесмисленог констатовања, у жељи да (ипак!) надмашим и себе, као неког ко је положио ТВ новинарство са високом оценом и тако стекао потпуну адекватност у вођењу интервјуа, иако на потпуно другачијем медију који је задржао неке карактеристике, али другачије форме и самог концепта. Дакле, да ли је главни и одговорни уредник Портала твоја „животна улога”?

Не знам. Како бих то сада могла знати? И данас дишем, живот је предамном. 

2. Имаш ли трему на веб сцени?

Да, увек имам трему, каква год сцена да је у питању. Ако ми неки од занатских сегмената зашкрипи, ослањам се на интуицију, док га не савладам и то ми додатно ствара одређену врсту притиска. Мада, научила сам с годинама да мало “олабавим” у таквим ситуацијама. Стало ми је да све урадим ваљано, најбоље што могу. Али, пошто увек може боље, заправо никако да достигнем најбољу себе

3. Која је твоја реплика, кад схватиш да немаш причу за Портал?

Није за јавно обелодањивање. А и нарушило би концепт представе о неком  модерном уреднику, нарочито жени. Она је стабилна, продорна, самопоуздана преко 100%, поштује рокове, пословна амбиција јој је приоритет… и шта све још иде уз то.  Не уклапам се у тај профил. 

4. Шта мислиш о актерима твојих прича? Глуматају ли?

Природно је да људи што су старији, имају већу потребу да оставе што бољи утисак. Ако и пођу пут глуматања, нађем начин да их вратим себи, онаквима какви јесу – јединствени и занимљиви. Јер, једно је приватни разговор, а друго разговор за неки медиј. То у старту мења однос саговорника. Најважније ми је да са свима створим пријатну, опуштену атмосферу, јер желим да чујем искрено мишљење, став…

Да будемо што отворенији једни према другима, јер само тако можемо створити органску причу вредну пажње. Под том пажњом, наравно не подразумевам суманути број кликова, лајкова и чега већ бити “мора”. 

5. Да ли су твоји главни ликови хероји, или антихероји?

За сада су искључиво хероји. Што не значи да се ускоро неће наћи и неки антихерој у сврху скретања пажње на нешто погрешно и лоше. Уз натпис, нпр. – Е, овако, децо, не може! 

6. Ко су главни глумци, а ко епизодисти?

Главни глумци су деца и млади. У епизодама се појављују занимљиви, одрасли људи, професионалци који су везани за рад са децом и младима. Они који их разумевају и увек имају неко креативно решење за превазилажење проблема, нпр. 

7. Плашиш ли се режије, монтаже и сценарија младих људи?

Не. Напротив, једва чекам да сазнам, видим или бар наслутим неке сјајне, оригиналне идеје и начине њихове реализације. Заплаши ме једино када уочим одсуство било каквог здравог интересовања, површности и апатије међу младима. Времена су препуна искушења и много се зла натоврзло испред свачијих врата. Предуго и превише смо изложени. Треба то издржати. 

8. Јесу ли родитељи добри суфлери?

Не мислим да су увек добри суфлери. Полазим од себе. Питање је да ли је то што ми мислимо у датом тренутку заиста најбоље за наше дете. Како да будемо сигурни у то, када све посматрамо из личне визуре, на основу сопственог искуства и сазнања? Колико год широко да сагледавамо све опције, увек можемо погрешити на неком месту где бисмо можда најмање требали. Не знам. Није лако. Требало би сву енергију усмерити да их што више ослушкујемо и осећамо, али уз јасно постављене границе које и они сами морају препознати. 

9. Који сценарио најбоље пролази код публике?

Стварно више не знам. Чини ми се – “Завади, па владај.” У свим сегментима.

10. Ког жанра је Портал КАДАР[24]?

Тешко питање. Рекла бих да портал КАДАР[24] гради неки сопствени жанр, који је мешавина различитих ауторских израза и стилова. Не мислим да измишљамо “топлу воду”… Али, хладну можда да.

11. Како ти се чини премијера Портала?

Лудо и смешно. Не знам да ли је то овде некада неко направио.

12. Ко би купио карту за овакву представу?

Нас двоје, сигурно. Неколицина деце и младих, па њихових најмилијих. Било би још неких знатижељних лудака, а било би и ликова који би се појавили из интереса. Каквог год.

13. Јел ти пук’о филм?

Још увек није. Скроз. Али пуца ми у равномерно распоређеним интервалима. Ваљда да бих могла да опстанем и обрадим сво ово лудило којим смо окружени.

14. Јеси ли кадар за kadar24.net?

 Верујем да јесам. Оног момента када будем осетила супротно, нестаћу. У неки други филм.

15. Промена твог лика?

Изложен је помало новим околностима, има другачије задатке, открива своју нову димензију, која је одувек тињала негде дубоко.

Јована Летић Мирковић
Јована Летић Мирковић (фото: Немања Мирковић)

16. Како ће се даље развијати радња?

Ко то зна? Волела бих да и ја имам неке “супер-моћи”, па да могу да прогнозирам одређене кривуље и графиконе. Наша радња неће мењати линију развоја. То је сигурно. Нећемо одустајати од добрих примера, искрених, образованих, вредних и  честитих ликова који су тренутно потиснути у десети план. Борићемо се, јер то има смисла. Колико год крварили на том путу.

17. Где видиш главни сукоб?

У  моменту када се добро препозна у ширем контексту. 

18. Може ли доћи до обрта?

Мислим да увек мора доћи до обрта. На крају све буде добро. 

19. Како изгледа „трејлер” за Портал?

У позадини иде оф неког ултра-познатог мушког патинастог гласа. Оног типа – Ове јесени… На ваше очи дешава се нешто невиђено. Јединствено и помало нестварно. Па иде нека добра, драматична музичка секвенца, а затим кадрови са паметном, талентованом, храбром и честитом децом и младима. Кратки су резови. Иду сад ту још неке логичне најаве и потписи. И, негде на крају опет улеће патинасти глас са питањем – А кога се то тиче?! 

Па се појављују неки опскурни ликови, данас популарни, кроз музику, наравно. И на самом крају иде оф детета, које у стилу савршено концентрисаног, смиреног нинџе зауставља сво то лудило осмехом и снагом свога бића. Помало блесаво, али можда не би било лоше… Нешто попут тога. Не знам… Можда је и глупо. Али то би онда било популарно, је л’? 

20. Какву шминку користе твоји актери?

Никакву, или врло дискретну. Тек да нагласи природну лепоту. Ону унутрашњу.

21. Кога би од публике волела да видиш у ложи, а кога у партеру?

Прво бих затворила партер и отворила само ложе. А затим бих, након неког времена потпуно укинула ложе. Заувек. Сви би посматрали из партера. Све. 

22. Како изгледа твој савршени мизансцен у веб редакцији Портала?

Врло је динамичан. Балансирам између брда младих људи. Вредних, паметних, креативних, срећних. Учим нешто ново. Обично везано за дигитално “описмењивање”. Јурим људе за неке нове приче, емисије… На крају дана се склоним у неки свој кутак и уживам са својим Човеком, јер нам се сан управо догађа пред очима.

23. Шта се ради, или шта би ваљало радити у „џеповима” Портала?

Џепови су можда и најважнији, јер подразумевају припрему и хрпу посла који није директно видљив. А има га много. Тренутно то све ради један човек. Наградно питање је –  Ко? Ја знам одговор.

24. Коме би се захвалила на одјавној шпици?

Свим дивним људима који бланко, без икаквог нарочитог интереса препознају и подржавају идеју једног оваквог медија. Мало је оних који истински имају слуха за овакве ствари и одваже се да помогну у реализацији идеја које су везане за културу, уметност и младе људе, генерално. Тако је. Данас интерес оправдава и циљ и средство, чини ми се. Овакви људи пркосе том суровом систему вредности. Изузетно ценим и поштујем то. Они су нада, светло и вера да идемо у правом смеру.

***

Није лако, али ако! Наша омиљена, кратка римујућа мисао, нас увек води даље. Када човек свим својим бићем верује у оно што ради, када то искрено воли, добро се и заврши.

Добрих људи ће увек бити. Можда нам се чини да их је мало, али они су ту. Увек нам је част и задовољство упознати их. Дружити се са њима и постати пријатељ и саборац у вечитој борби за најбоље од свих нас – децу и младе.

Увек сте добродошли у наш Клуб. Колико год можете да помогнете, или подржите идеју крупног плана, коју назвасмо Кадар 24. Видимо се у неким другим причама и не заборавите – петком излазе Политикин забавник и интервју на Порталу Кадар 24.

Филмски, ТВ и веб редитељ. Оснивач ПАРАДОКС групе. Ради, ствара и самим тим живи у Србији. Ожењен Јованом, са којом има сина Михаила.

Наталија Јовић на Коларцу
Крупан план

НАТАЛИЈА ЈОВИЋ – НАЈВИШЕ МЕ РАДУЈЕ ДЕЧЈИ ОСМЕХ

Наталија Јовић је флаутисткиња, доктор музичке педагогије и први сертификовани наставник Александер технике у Србији. Рођена Ваљевка своје ученике бескрајно воли и несебично им се даје. То препознају и деца и родитељи, јер када је нешто чистом љубављу проткано, ту грешке нема.

Калина Крупниковић на терену
Крупан план

КАЛИНА КРУПНИКОВИЋ – ЗАИГРАЛА БИХ ЗА СРПСКУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ

Калина Крупниковић је пре петнаест година рођена и живи у Шведској, у Стокхолму. Дубоких српских корена, она не крије своју љубав према Србији, земљи своје мајке и оца. Тренутно је играч шведске јуниорске репрезентације и има неописиву жељу да заигра за српску кошаркашку репрезентацију. Ова једноставна, интелигентна и врло осећајна млада дама је и гост прве епизоде наставка веб серијала „Перспектива”.

Андрија Живојиновић
Крупан план

АНДРИЈА ЖИВОЈИНОВИЋ – ПОПУСТИ ДА БИ ПОБЕДИО

Андрија Живојиновић нам је стигао из Лазаревца. Потпуно неочекивано, али не и случајно. Срели смо се на аудицији и одмах је било јасно да је овај вишеструко талентовани дечак, широког спектра интересовања, прави Кадровац.

Још неке приче...

Крупан план

Андрија Живојиновић нам је стигао из Лазаревца. Потпуно неочекивано, али не и случајно. Срели смо се на аудицији и одмах је било јасно да...

Крупан план

Јасна Матић је тренутно најстарији Кадровац, по „стажу”. Као мала је дошла у Студио КАДАР[24] са изразитом жељом за бављењем глумом. У међувремену је...

Ракурс

Нова сезона у Студију Кадар 24 се наставља. Након две и по године паузе, узроковане разним пандемијама, настављамо деценијску мисију - лепота ће спасити...

Крупан план

Мила Маринковић је једна од веома талентованих Кадроваца који су обележили другу сезону. Од преко четири стотине деце је била међу најспремнијим, одабраним полазницима,...

Total
0
Share