m_123 је постао реалност! У почетку смо се упознавали са причом, ликовима, а касније смо озбиљније почели да се припремамо за филм – да одређујемо костиме, постављамо сцене и имали смо пробна снимања.
Све што се тиче овог филма ми се допадало. Тако смо отприлике имали представу како ће снимање изгледати, али док није дошао дан када је пала прва клапа, нисмо знали какав је то посао.
Ја сам овај филм видео као велики глумачки задатак. Мислим да су и остали. Први пут смо дошли у додир са овако сложеним ликовима. Они су у потпуности одређени – њихове особине, повезаности, тајне и слично.
Мој лик, наравно, има сличности са мном, а има и пуно разлика.
Циљ ми је био да разумем све његове поступке и да их оправдам.Тако сам најлакше приближио његове разлике себи. Сваки снимајући дан сам се искључио из стварности и трудио се да будем он. Мислим да сам у великој мери успео да га доживим, али када нисам био концентрисан грешио сам и негде нисам нешто урадио како могу. Отприлике одмах или након снимања сам знао где сам могао боље или где нисам био довољно природан.
ДАНИ НА СЕТУ m_123
Првог снимајућег дана смо сви дошли са пуно енергије. Био сам веома узбуђен док сам чекао да снимање почне. Дуго смо постављали сет и припремали све детаље. Kада је све било спремно велики број нас је се преместио у собу, док су остали снимали. Тада смо сви у почетку причали о ликовима и сценама које нам следе и били смо мало стегнути, зато што први пут снимамо филм. Kасније, када је снимање увелико почело ми смо се скроз опустили. Почели смо да причамо о свему и свачему, да се шалимо и ту смо изгубили доста енергије, а није требало.
Вече је дуго трајало. Све је добро ишло и ја сам се забављао, тако да је време много брзо пролазило. Полако сам (као и остали) постајао уморан – спавало ми се. Иначе, ништа није могло да ме умори, ниједног снимајућег дана, колико год пута понављали сцену. Желео сам само да буде што боље. Тог дана нисмо стигли да снимимо све што је требало па смо то оставили за последњи дан.
Други, трећи и четврти дан на сету ”м_123” су се десили у Четвртој школи, месту где се ова идеја родила.
Сви смо били у својим ликовима и лакше нам је текло снимање, из дана у дан. Било је тренутака када нам није ишло и када је било теже, али било нас је много више. У Четвртој смо снимали сцене које су за мени биле много тешке, јер је било потребно пуно промена емоција.
Локација петог и такорећи – службено, последњег снимајућег дана је била Ваљевска гимназија.
Тај дан нам је био најнапорнији, јер смо снимали три сцене. Добро нам је ишло и завршили смо све пре него што смо мислили. Једино делић сцене нисмо стигли да снимимо, због проблема око простора. То смо оставили за следећи дан. Трајало је кратко, али није било лако.
Након снимљене две сцене у Ваљевској гимназији имали смо дужу паузу, па се враћамо на почетак, сцену који смо снимали први дан.
Овај пут све је текло брже – сређивање сета, наше костимирање и остале припреме. Били смо пуни енергије и одлучили смо да је користимо искључиво у сцени. Доста тога је снимано из руке тај дан, па је зато и брже текло, али смо имали и компликованије сцене. Сви су били концентрисани и ништа нас није спутавало да то снимимо како треба.
Број преосталих кадрова се смањивао. Било ми је жао што се све ово приводи крају и што завршавамо са овим филмом… али ово није крај! Завршетак смо лепо прославили. Такође, на свакој паузи од првог дана смо се одлично проводили, али и са љубављу снимали. После тога смо се растали и остало нам је да све сумирамо и размишљамо о томе како ће филм у целини изгледати.
НАША ПРВА ФИЛМСКА ПРЕМИЈЕРА
Kада нам се све слегло, уследила је премијера и нико од нас није могао да сакрије узбуђеност поводом тог догађаја. Ја сам, искрено, имао трему – као што увек имам кад гледам себе и после свих година. Мада, временом се навикавам све више. Занимало ме је да ли смо добро испричали причу.
Нисам могао да се смирим тог дана док нисам видео Kадровце, а после и филм
”m_123”. Значило ми је што смо тог дана два пута гледали филм. Први пут, када смо га гледали сами, фокусирао сам се на нашу глуму. Тада сам видео своје грешке и знам тачно шта бих променио и урадио другачије. Веома сам задоваљан нама у целини, јер не бисмо ништа успели и добро одиграли једни без других.
Kада сам гледао филм други пут, фокусирао сам се на причу. Веома сам задовољан што је измонтирано тако да мора све време мозак да ти буде укључен и да се повезује. Тајне и расплет су одлично прикривени, иако смо од неких сцена и кадрова одустали.
Мислим да смо пренели поруке и приказали нашу генерацију реално. Зато ми се филм ”м_123” свиђа и мислим да је значајан.
Радујем се његовом филмском животу.
