ЈОВАН РАЈОВИЋ – МАЛИ ПЕСНИК ВЕЛИКЕ ДУШЕ

Јован Рајовић је управо такав дечак. Овај свет је учинио бољим, родивши се не тако давне 2009. године и одлучно наставља тим стазама. Дете рођено да својим истанчаним осећајем за реч и стих усрећује људе који га окружују. Зрелог размишљања и поимања света око себе уме поприлично да затекне и збуни саговорника. Његов вокабулар је одвећ одрастао.

Није што је ученик ОШ “Нада Пурић” у Ваљеву, већ се заиста сви поносе њиме. Другари, наставници и његови најближи. Господин Драган, библиотекар који је препознао Јованов таленат му је од самог почетка велика подршка и неко ко је увек ту да га усмери на праву страну. Јован је одувек имао подршку своје учитељице, а сада и разредног старешине. Наравно, сви други дивни људи из колектива Четврте школе су увек ту, када је неопходно подржати некога од ученика.

Почео је да чита и пише у четвртој години, а своју прву песму написао је као предшколац. Посветио ју је, коме другом него мајци. Својој највећој љубави, снази и најважнијем ослонцу у животу.

Јован Рајовић ”Једина моја мама”

За себе тврди да је дечак налик свим својим вршњацима. Помало га издваја једино то што у свему види инспирацију за низање стихова. То може бити само нека тамо птица која је на час пролетела поред њега. Али, његово сензибилно младо биће ју је већ пресликало и удахнуло јој нови живот, преточивши га у стихове и риме. 

За своје песме је освојио преко стотину награда на разним конкурсима и такмичењима широм земље и региона. 

Од многобројних награда, посебно истиче прво место на литерарном конкурсу у Крушевцу ”Нека победи живот”. На званичном сајту Града остаће записано:

Јован Рајовић, ученик ОШ “Нада Пурић” из Ваљева, Александар Јанић, ученик ОШ “Димитрије Туцовић” из Kраљева и Ђорђе Васић, ученик ОШ “Јован Поповић” из Београда, написали су најбоље литерарне саставе на тему “Нека победи живот”. Kонкуренција је била велика и на конкурс је пристигло преко 200 радова из школа из целе Србије.

По речима жирија, ученици су у својим радовима показали завидан степен писмености, маштовитости, лепог стила писања и хуманизма. Радове су прегледали и оценили наставнице и наставник ОШ “Јован Поповић”: Драгана Шошкић, Душка Милосављевић, Сања Младеновић, Тамара Милутиновић, Невена Богдановић и Владица Радојевић, на челу са председницом жирија и директорком школе, Снежаном Стефановић Миловановић.

Збирка песама ”Јуче и сутра”

Његова прва збирка поезије, под називом “Јуче и сутра” издата је 2019. године. У предговору, Драган Павловић ће записати:

И као некада највећи песници, Јован Рајовић пева својом дубоком емоцијом о свему што види и о чему слути. Раширених руку и отвореног песничког срца, увек спреман за загрљај: према мајци, друговима, учитељици, према људима који му се чине занимљивим, посебним, радосним, тужним или несретним, према природи и Богу. Оно што се у сваком његовом стиху јасно види јесте да је он песник по својој унутрашњој потреби, по архетипској одређености, по жељи срца и по науму радозналих дечијих очију које виде свет погледом љубави, погледом искреног веровања да је све створено у добру и радости.

Јован Рајовић је заљубљиве природе. Каже да је знао да се заљуби неколико пута на дан. Углавном воли старије девојчице и признаје да има тајни договор са једном девојчицом из осмог разреда. Љубав је за њега увек била главни мотив. У својој песми ”У срцу је богатство!” нам поручује:

Живите да волите,
волите јер лепше је све.
За љубав немојте да молите
запамтите речи ове.

Ставите руку на срце своје,
чућете откуцаје који се броје.
Сваки поруку има,
љубав вам је у мислима.

Љубав купити не можете,
само срце тада лажете.
Не дирајте откуцаје његове,
љубав у срцу има своје снове.

Не будите га, нека сања
јер то су његова свитања.
чувајте љубав, имаћете царство,
у срцу је богатсво!

Својим вршњацима поручује да уживају док су деца, јер човек кад остари не може после ни у продавницу да оде сам.

Јован Рајовић би желео да постане познати песник. Ако се по јутру дан познаје, а ако јутром назовемо рани период одрастања, он ће у томе несумњиво успети.