Нова епозода веб емисије ПЕРСПЕКТИВА је посвећена једном старом Кадровцу, који то свакако заслужује. Иако Кадровац, у питању је Она – Катарина Радмиловић.
Када се жар за уметношћу појави код детета и младе особе, они ће кад – тад поћи тим путем. На овај или онај начин. Немогуће је потуно му одстранити мотив и жељу за њом. Уметност је дијагноза, кажу многи. Са њоме се родиш. Она је темељ такве душе, потреба и лек. Узалудно је покушавати било како утицати на то.
„Коцка је бачена!”
Кроз трагања за адекватним изразом и обликовањем свога младог бића, Катарина Радмиловић је преко глуме дошла до режије. Од почетка гимназијских дана, знала је да ће баш то бити њен избор. Уз претходно искуство из Студија Кадар 24, многе ствари су јој биле познате и знатно олакшане.
Већ дуго се припрема за пријемни испит за филмску и ТВ режију, на ФДУ. Сам по себи, овај испит је врло захтеван. Изискује много прочитане литературе и одгледаних филмова. Како и сама каже, никада није сигурна да ли је довољно спремна и шта још може да учини по том питању. Заправо граница и не постоји. Много знања, жеље и, свакако среће је неопходно.
Свесна да мора да уложи огроман труд у све што ради, Катарина зна да је успех загарантован када се има љубави и жеље. Није јој било лако ни да сними филм за пријемни испит. Писање сценарија је започела на време, све организовала и, коначно снимила филм – Спаковани.
Спаковани се приводе финалном паковању, за излазак пред комисију. Редитељ је углавном задовољан, што је корак ближе освојеном циљу. Врло је важно то што има апсолутну подршку и разумевање својих родитеља, који су људи природњаци – хемичари. Ни Катарина није ускраћена за тај дар, али њена одлука је другачија.
„Куд плови овај брод?”
Понекад јој буде жао када схвати да неки талентовани, млади људи одустану од својих снова након првог пораза или због недостатка подршке. Верује да је све могуће и достижно ако се човек максимално посвети нечему.
Јасно јој је да је младом човеку тешко у било ком историјском периоду. Потребно је само истрајати у својим тежњама. Види да код неких младих људи постоји иницијатива за разним врстама промена. С друге стране, много је више оних који су недовољно заинтересовани.
Кад су медији у питању, Катарина је мишљења да се свашта сервира деци, а они опет и не бирају увек добро. Идеја за активним укључивањем деце и младих у креирање медијских садржаја за њих саме, чини јој се добром. Што због генерацијског јаза између уредника и идејних твораца оваквих садржаја, што због самих конзумената.
Не схвата зашто се и одрасли не боре довољно да им обезбеде боље место за живот. С тим у вези брани своју генерацију, која је на неки начин препуштена сама себи. Нарочито последње две године. Нажалост, искрена и безусловна помоћ се ретко добија.
Брине је и неизвесност целокупне ситуације у свету. Уопште не може ни да помисли, а камо ли да предвиди шта би се могло догодити у блиској будућности.
Било како било, можда ће једнога дана и направити неку филмску причу на ту тему. Ни сама није одређена по том питању. Једноставно би волела да снима оно што јој се учини важним и довољно инспиративним за њен танани уметнички хабитус.
Катарина Радмиловић је на прагу свога сна. Посвећености, жеље и талента јој не мањка. Храброст се сваким даном стиче и јача. Нека је послуже здравље и срећа, а ми ћемо тај филм гледати.
