Не смета ми ни када је забава. Нисам љубитељ пропагандних филмова, иако ценим рад Лени Рифенштал. Ретко шта може да ми се свиди из Холивуда. Признајем, довољно сам остарио да препознам ”филмско смеће”.
Филм може да нас расплаче, насмеје, уплаши, усрећи (…) Не верујем да може да промени свет, али сигуран сам да може променити човека. Верујем, на боље. Тако је филм променио двојицу наших Кадроваца – Давида Бороту и Матеју Мутаповића. Уз помоћ свог другара, односно брата Матије Дамњановића – снимили су филм!
КРАТКИ ФИЛМ КАО РАДОСТ ИГРЕ
Шта се деси када су другари заљубљени у исту девојку? Добро позната тема коју је на свој начин, филмским језиком, испричао млади аутор овог филма Давид Борота. Његов стваралачки почетак инспирисан је филмским почецима – слепстиком. Тако настаде кратки филм по Давиду.
Верујем да Давиду није било лако, али сам убеђен да је уживао док је писао сценарио, снимао и монтирао овај филм. Знам да му је посебан изазов био и да глуми у свом филму, па још и женски лик! Боже драги, млади Борота се изузетно потрудио да закомпликује ствари. На сву срећу, имао је несебичну подршку свог брата Матије и другара из Студија Кадар 24 – Матеје.
Млади Мутаповић је већ ”искусни филмаџија”. Сећам га се на аудицији, пре три године, када нам је потпуно опуштено рекао да је снимио своју серију. Видели смо неке епизоде, снимљене мобилним телефоном. Била је то невешто урађена хорор прича, али са пуно љубави и енергије.
Гледаоце не занима колико је тешко било снимити филм. Једино они који су икада покушали нешто да сниме, знају каква је то мука. Са друге стране, нема веће чаролије од настајања једног филма!
