Матеја Мутаповић је већ био ту, тачније у Четвртој школи. Сада је већ трећу годину успешан ученик Медицинске школе, у Ваљеву.
Он припада другој генерацији Кадроваца. До дана данашњег је део нашег тима. Најстарији и најиздржљивији Кадровац. Без сумње, једно је од деце која дају потпуни смисао постојања Студија Кадар 24.
На самом почетку, у експерименталној фази идеје К24, радили смо само са децом из Четврте школе. Од четвртог до седмог разреда. Погрешили смо – Матеја Мутаповић је тада био трећи.
Матеја Мутаповић нам стиже…
2014. године поновили смо исту грешку, али овога пута Матеју смо видели на
аудицији. Појавио се заједно са четири стотине и шеснаесторо клинаца из пет ваљевских основних школа.
У ужем избору нам је мирно саопштио:
– Са својим друштвом снимам серију и филмове. Снимили смо двеста епизода.
И ми смо га примили. Јер то није једини његов таленат. Касније, када смо се
упознавали са генијалним писцем Хармсом, наш млади пријатељ се
потпуно откачио.
Охрабрен радошћу игре, потпуним безазленством и својом природношћу, Матеја Мутаповић је наставио да похађа Кадар 24. Још блиставији, енергичнији и луциднији – плени! И на сцени, и на великом платну. А мали екрани га обожавају.
Лета 2018. је имао велики задатак. Поред тога што је активно учествовао у развијању сценарија за наш први кратки играни филм „м_123”, добио је и главну улогу у истом. То је био потпуно логичан след, обзиром на његову посвећеност. Улога је заиста могла бити само његова. Поново је оправдао свој Богом дани таленат.
Од оног преслатког дечака, који је на аудицији све оборио с ногу једноставном имитацијом бебе, израстао је у зрелог, пристојног, интелигентног и бескрајно занимљивог момка. Он никада не престаје да се игра и то је оно што га увек негде издваја од генерације. Ни једног тренутка од њега нисмо чули да се смара и блеји, а Матеја Мутаповић није досадан клинац.
Енергија и ведрина које попут олује заспу просторију у коју он уђе, невероватне су. Чак и када му није дан, што је природно, он из неке фиочице извуче трачак мотива и заигра.
На опште одушевљење својих другара, којима је увек био жељен партнер. А то је само доказ исконске људске потребе за радошћу, срећом и слободом.
Безброј пута нас је насмејао до суза, изненадио својим решењима и покорио истинском скромношћу.
Матеја Мутаповић постао и Дадовац
Прошле године је учинио значајан искорак и свој глумачки пут наставио у Омладинском позоришту Дадов, у Београду. На нашу огромну радост и понос.
На крају, без своје кривице, звучаћу парадоксално – Матеја Мутаповић се још увек стиди. Не због своје несигурности, већ због домаћег васпитања. Он је невероватно талентован дечак, али и скроман, ненаметљив.
За мене је то врлина. Охрабрује што то препознају и његови другари из Студија Кадар 24.
Где год био наш Мата, увек ће заузимати посебан кадар у нашим срцима.
Насмејани дечаче, никада не престај да живиш своје снове.
Матеја Мутаповић, Матеја Мутаповић, Матеја Мутаповић, Матеја Мутаповић
