Петар Тошић достојанствено носи своје име – чврст је и постојан као стена. Ипак, када се мало боље загледате у те радознале и оштроумне очи, приметићете велику емоцију. Спознаћете свестраног дечака, коме није тешко да размишља и своју мисао заврши симпатичним „да”.
„Јако је занимљиво како он слуша на часу. Начуљи једно уво и са стране све посматра. Све прати и апсолутно разуме. Оно што се објасни само једном на часу, Петар са лакоћом усваја.”, каже његова учитељица Мирјана Беговић. Она иста учитељица која воли да се игра луткама и која истрајава у потпуној креативној подршци својим ученицима. Али и људској. Пре свега.
Петар Тошић стиже да похађа две школе – своју Четврту (ОШ „Нада Пурић) и Музичку „Живорад Грбић”. Није му тешко, јер јако воли своје другаре. По његовим речима, када мало боље размисли – највише воли да иде у школу звог друштва.
Разнолики таленат
Десетогодишњи дечак црта као да му је двадесет, стоји у уводу треће епизоде веб серијала „Перспектива”. И заиста, готово да не постоји особа која не би посумњала у аутентичност дечијих цртежа. Макар на трен.
Поред цртања и велике љубави према музици, млади Петар се окушао и у глуми. Каже да су га инспирисали цртани филмови, док је још био у вртићу. Волео је да се игра позајмљивања гласова главних јунака цртаћа. Приметио је да има глумски глас, али још није схватио да је створио сјајан придев за ову уметничку игру.
Играо је у неким мањим представа и приредбама, али ће се ускоро појавити и на великом платну. Открио је чари снимања играног филма и успешно завршио свој први, филмски задатак. Снимајући неке своје сцене, схватио је да није лако и да је потребно доста понављања, како би све било савршено.
Није лако, али ако!
„Није тешко само снимање филма. Није лако свирати клавир. Али, деца не би требало да се нервирају у вези тога. То је само уметност. Потребно је само да се вежба и после све буде добро.”, искрено нам поручује.
Сем тога, закључује како из неких грешака у цртању могу касније да испадну сјајни радови. Само је важно бити срећан и без нервирања. То је најважније за свако дете, дубоко је убеђен овај необични дечак.
Љубав га додатно инспирише и признаје да се мало постидео када се једна млада флаутисткиња заљубила у њега. Било му је и чудно, јер се неко први пут заљубљује у њега. Без сваке сумње, љубав му је сјајна ствар у животу. Једном је сањао да се сви људи на овом свету воле.
Истима поручује да би требало много више да пазе на своју средину. Да цене и поштују природу, јер и трава је лепа и удобна за лежање. Врло једноставно. Код младог Тошића, све веома једноставно и са миром. И не само то, него и веома промишљено. Да.
